Aladin Paučinac je građanski aktivista i bivši odbornik u lokalnoj skupštini u Novom Pazaru koji se tokom pandemije COVID-19 javno govorio o lošem upravljanju zdravstvenom krizom u tom gradu. On je putem društvenih mreža i lokalnih medija ukazivao na loše vođenje lokalnih zdravstvenih centara i lošu organizaciju rada Opšte bolnice u Novom Pazaru.

Priča Aladina Paučinca iz Novog Pazara jedno je od najslikovitijih svedočanstava o tome kako se običan građanin može suočiti s talasom strateških tužbi, čiji je jedini cilj da ućutkaju svaku kritiku. Tokom pandemije COVID-19, Novi Pazar je bio jedno od najpogođenijih mesta u Srbiji, a slike pacijenata koji leže na hodnicima bez kiseonika obišle su zemlju i region. Dok su lokalne vlasti tvrdile da je sve pod kontrolom, građani su videli nešto drugo — manjak opreme, nespremnost sistema i brojne smrtne slučajeve koji su mogli biti sprečeni. 

U tom trenutku, Paučinac je bio jedan od onih koji nisu hteli da ćute. Okupljao je sugrađane ispred bolnice, organizovao proteste i javno tražio smenu tadašnjeg direktora Opšte bolnice Meha Mahmutovića. Na društvenim mrežama otvoreno je govorio o stanju u bolnici i apelovao da se hitno reaguje. Odgovor nije stigao u obliku dijaloga — stigao je kroz sud. Direktor bolnice podneo je čak 37 tužbi protiv građana i aktivista koji su govorili o problemima, a čak devet ih je bilo protiv Paučinca lično. Građani su tuženi zbog bilo kakve upućene kritike putem objava na društvenih mreža ili komentara na objave, bez obzira što je direktor bolnice lice koje je moralno da trpu veći stepen javne kritike.

Tužbe su bile različite: neke građanske za uvredu i klevetu, druge krivične, pa čak i za navodno neovlašćeno objavljivanje fotografija. U jednom trenutku, Paučinac je morao da se suoči i s pretnjom zatvorske kazne. Pritisak je bio ogroman — ne samo finansijski, jer su se gomilali troškovi advokata i sudskih taksi, već i psihološki, jer je znao da svaka nova tužba može da ga dodatno iscrpi. Ipak, odlučio je da ne popusti. U tome nije bio sam: uz njega su stale lokalne grupe građana, pojedinci koji su pokrenuli donacije za troškove suđenja, i organizacije za ljudska prava koje su mu pružile osnovnu pravnu pomoć.

Prvostepene presude u nekim slučajevima nisu bile povoljne — u jednom postupku, Paučinac je osuđen da plati 250.000 dinara zbog uvrede direktora bolnice. Iako je deo optužbi za neovlašćeno objavljivanje fotografija odbačen, obaveza da plati odštetu i sudske troškove ostala je težak teret. Uprkos tome, Paučinac se žalio i nastavio da govori o problemima u zdravstvu, ne samo u Novom Pazaru, već i širom zemlje. Za njega, kako kaže, ćutanje nikada nije bilo opcija.

Paučinac je povodom krize u svom gradu izjavio: “Išli smo na sve ili ništa. Iznosili smo informacije do kojih smo dolazili preko svojih izvora o lošem tretmanu pacijenata, nestručnosti i haosu u bolnici. Bilo je užasno. Pacijenti ostavljeni sami, bez adekvatne nege, u očajnim uslovima sa umrlima kraj njih. Novi Pazar je, procenutalno gledano, najviše stradao u Srbiji”.

Kao poruku svima koji se bore za javni interes, istakao je neophodnost solidarnosti i međusobne pomoći. U intervjuu za portal 037info.net, naveo je da nije mogao da se suoči sa ovim postupcima bez pomoć organizacija civilngo društva i prijatelja, koji su preuzeli zastupanje, finansijsku i drugu pomoć. Ovaj slučaj ostaje važna lekcija za sve koji se bore protiv SLAPP tužbi. Paučinac je pokazao da podrška zajednice može da napravi razliku, čak i kad sud donosi presudu koja zaboli.

Ovaj dokument pripremljen je u okviru projekta Razvojni hab civilnog društva Zapadnog Balkana koji finansira Sida, a sprovodi BCSDN.

Sadržaj ovog dokumenta, informacije i stavovi izneti u njemu ne predstavljaju zvaničan stav i mišljenje Side i BCSDN-a. Odgovornost za informacije i stavove iznete u ovom dokumentu u potpunosti snosi autor.