Jedan od najupadljivijih primera kako sudije koriste tužbe protiv novinara dogodio se upravo onima koji se profesionalno bave istraživanjem sudske moći — novinarima portala KRIK. Dok je cela baza podataka Prosudi ko sudi nastala da bi građani znali ko im presuđuje, u ovom slučaju sudija je odlučila da tužbom traži uklanjanje svojih javno dostupnih podataka i traži čak i zatvorske kazne za novinare. Ovaj slučaj postao je jedno od pitanja koje se tiče ne samo granica slobode izražavanja, već i toga kako se pravosuđe odnosi prema sopstvenoj javnosti.

Sudija Apelacionog suda Dušanka Đorđević i njen suprug, advokat Aleksandar Đorđević, pokrenuli su dve tužbe protiv istraživačkog portala KRIK. Prva je parnična — zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 760.000 dinara jer je, kako tvrde, baza Prosudi ko sudi ugrozila njihovu privatnost objavljujući podatke o broju i tipu nekretnina. Druga je krivična — kojom se od novinara Stevana Dojčinovića i Bojane Pavlović traži da budu osuđeni na po deset meseci zatvora i da im se zabrani bavljenje novinarstvom u trajanju od dve godine. Detalje je KRIK sam objavio u izveštaju sa suda.

Sudija Đorđević tvrdi da je objavljivanje ličnih podataka, iako su preuzeti iz javnih registara, direktno ugrozilo njenu bezbednost. Njena pravna zastupnica dodatno je izjavila da je objava informacija u bazi učinila sudiju ranjivom na moguće napade, uprkos tome što adrese stanova nisu objavljene. KRIK s druge strane ističe da su svi podaci dobijeni legalno i zvanično, putem Zakona o slobodnom pristupu informacijama i iz javnih katastarskih baza, te da nije prekršen nijedan zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović pred sudom je rekao da bi uklanjanje podataka značilo napuštanje osnovnog cilja baze — da građani znaju ko im presuđuje, koliko zarađuju sudije i kako im se imovina razvija tokom mandata. U izjavi za javnost Dojčinović je poručio da bi takve tužbe, ako bi bile uspešne, otvorile vrata svakom sudiji da zatraži brisanje svojih podataka i time onemoguće novinare da istražuju pravosuđe. On je istakao da je ovo do sada jedan od najvećih pritisaka na KRIK jer je u pitanju ne samo novčana odšteta nego i zahtev za zabranu rada novinarima.

Baza Prosudi ko sudi inače je razvijana više meseci, a KRIK je detaljno opisao kako su novinari prikupljali podatke iz javnih izvora i sudskih dokumenata, uz obaveštavanje svih sudija o tome koje će informacije biti objavljene. Redakcija navodi da su i sudiji Đorđević više puta slali pitanja i pružili mogućnost da odgovori i iznese svoj stav. O svemu je javnost mogla da čita u njihovim specijalnim istraživanjima.

Suđenje po ovim tužbama je u toku, a sledeće ročište zakazano je za drugu polovinu 2025. godine. Očekuje se da će presuda otvoriti važno pitanje — gde su granice prava javnosti da zna kako sudije žive i rade i da li se sloboda izražavanja zaista može ograničiti kada se prenose provereni, zvanični podaci. 

Ovaj tekst pripremljen je u okviru projekta Razvojni hab civilnog društva Zapadnog Balkana koji finansira Sida, a sprovodi BCSDN.
Sadržaj ovog teksta, informacije i stavovi izneti u njemu ne predstavljaju zvaničan stav i mišljenje Side i BCSDN-a. Odgovornost za informacije i stavove iznete u ovom dokumentu u potpunosti snosi autor.