Tanja Grujić protiv Damjana Stevkića
Tužilac/tužiteljka
Tanja Grujić
Političar/političarka
2026 | Krivični postupak
Tanja Grujić, nekadašnja odbornica u Skupštini grada Majdanpeka, podnela je privatnu krivičnu tužbu protiv Damjana Stevkića, odbornika i nosioca liste na lokalnim izborima „Mi odlučujemo-Dr Damjan Stevkić!“. Tužba je podneta zbog video objave Damjana Stevkića na Facebook profilu u kojem iznosi da je tužilja navodno organizovala prebijanje bivšeg supruga. Tuženi je u istom video naveo i da: „ne možeš da budeš mafijaš i politički predstavnik“. U tužbi se navodi da je tužilji povređen čast i ugled i, kako se u tužbi navodi, time je izvršeno krivično delo uvrede. Navodi se da je zbog objave, tužilja doživela zdravstvene posledice. Tužbom se od tuženog zahteva da isplati 400.000 dinara privatnoj tužilji i da nadoknadi sve troškove krivičnog postupka. Privatna tužilja dodatno ističe imovinsko-pravni zahtev radi naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda u iznosu od 300.000 dinara (sa zakonskom zateznom kamatom). Damjan Stevkić je opozicioni aktivista koji se na lokalu bavi različitim temama o kojima javno govori na svojim profilima na društvenim mrežama.
Osnov podnošenja (po kom članu zakona):
Član 170. Krivičnog zakonikaZahtevana šteta/kazna:
Tužbom se od tuženog zahteva da isplati 400.000 dinara i da nadoknadi sve troškove krivičnog postupka. Pored toga, radi naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda zahteva se i iznos od 300.000 dinara (sa zakonskom zateznom kamatom).
Tuženi/tužena
Damjan Stevkić (Aktivista/aktivistkinja)
Organizacija/Mediji
Grupa građana "Mi odlučujemo-Dr Damjan Stevkić!"
Sektor
Ishod - U toku
Prisutno karakteristika
1. Tužbom kojom je pokrenuo postupak tužilac koristi neravnotežu moći, kao što je njegova finansijska prednost, politički/društveni uticaj ili ovlašćenja kao nosioca vlasti, na koji način vrši pritisak na tuženog – aktera koji učestvuje u javnoj debati.
Nekadašnja odbornica, članica je vladajuće Srpske napredne stranke zbog čega ima političke veze i kontakte sa nosiocima vlasti što je stavlja u poziciju moći u odnosu na tuženog.
2. Argumenti koje je izneo tužilac su delimično ili potpuno neosnovani.
Privatna tužba koja je podneta je neosnovana jer se u delu koji se odnosi na navodno kidnapovanje bivšeg supruga ne radi o uvredi nego o kleveti, a kleveta nije krivično delo i ona je dekriminalizovana u Srbiji još od 2012. godine. Pokretanjem krivičnog postupka tuženi se izlaže progonu.
3. Tužba ili pravni lek, odnosno zahtev ili predlog koji je podneo tužilac je nesrazmeran, preteran ili nerazuman.
Krivični postupak i novčana naknada koja se traži je preterana, pogotovo uzimajući u obzir neosnovanost argumenata tužbe.
4. Tužbeni zahtevi predstavljaju zloupotrebu prava, odnosno distributivno korišćenje ovlašćenja nosilaca javne vlasti protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.
U trenutku pokretanje tužbe, tužilja je bila odbornica u lokalnoj skupštini.
5. Tužilac, ili lica povezana sa tužiocem, u prethodnom periodu su bili ili su i sada učesnici u višestrukim i koordinisanim podnošenjima tužbi protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.
Brojni članovi SNS-a pokretali su i pokreću tužbe protiv novinara, aktivista i građana zbog učešća u javnoj debati.
6. Tužilac nije pre podnošenja tužbe inicirao vansudske mehanizme za rešavanje sporne stvari, ili tužilac, kao nosilac javnog ovlašćenja, nije tuženom uputio upozorenje ili opomenu već je odmah podneo tužbu.
Tužba je podneta bez prethodnog pokušaja da se spor reši vansudskim putem.
