Starting protiv Sofije Bogosavljev

Sofija Bogosavljev (Novinar/novinarka)

KRIK

U toku. Suđenje pred Prvim sudom u Beogradu počelo 9. oktobra 2025. jer medijacija nije uspela. Naime, iz Startinga su kao uslov povlačenja tužbe tražili da im se KRIK javno izvini, što su iz ovog istraživačkog portala odbili. Na suđenju se umesto Nikole Trivića, doskorašnjeg direktora kompanije, pojavio novi – Mališa Nedeljković.  Naredno ročište zakazano je za 3. decembar.
Ročište zakazano za 21. jul odloženo je jer se nije pojavio jedan od suvlasnika te kompanije, Nikola Trivić. Krivična tužba protiv novinarke biće odbačena ukoliko se Trivić ne bude pojavio na sledećem zakazanom ročištu, rekla je sudija Sonja Kusturić. Inače, protiv Nikole Trivića Javno tužilaštvo za organizovani kriminal vodi istragu vezano za korupciju na projektu rekonstrukcije srpske pruge i Železničke stanice u Novom Sadu.

1. Tužbom kojom je pokrenuo postupak tužilac koristi neravnotežu moći, kao što je njegova finansijska prednost, politički/društveni uticaj ili ovlašćenja kao nosioca vlasti, na koji način vrši pritisak na tuženog – aktera koji učestvuje u javnoj debati.

Tužilac je firma koja ostvaruje višemilionske prihode i koja je angažovana na brojnim javnim projektima.

2. Argumenti koje je izneo tužilac su delimično ili potpuno neosnovani.

Tužilac navodi da im je narušen poslovni ugled zbog objavljivanja informacija iz zvaničnih, službenih dokumenata o postupcima koji su protiv njih vođeni a zbog povrede njihovih radnika na neobezbeđenim gradilištima.

3. Tužba ili pravni lek, odnosno zahtev ili predlog koji je podneo tužilac je nesrazmeran, preteran ili nerazuman.

Tužilac traži da novinarka bude kažnjena sa 300.000 dinara što je preterano s obzirom na to da je reč o neosnovanoj tužbi.

4. Tužba je podneta protiv (i) pojedinca, odnosno odgovornog urednika medija i/ili novinara a ne (samo) protiv organizacije koje je organizovala spornu aktivnost, odnosno izdavača medija i/ili novinara koji je objavio vest u okviru javne debate.

Tužba je podneta protiv novinarke KRIK-a, što predstavlja dodatan pritisak na pojedinca i iznurivanje materijalnih i psiholoških resursa novinarke. S obzirom da je reč o krivičnom postupku, to obavezuje novinarku da dolazi na ročišta čime je primorana da svoje vreme i pažnju usmerava na dugotrajan i iscrpljujuć proces suđenja umesto na bavljenje novinarskom profesijom što je jedna od namera tužbi sa karakteristikama SLAPP-a.

5. Tužilac, ili lica povezana sa tužiocem, u prethodnom periodu su bili ili su i sada učesnici u višestrukim i koordinisanim podnošenjima tužbi protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.

Tužilac je podneo ukupno sedam tužbi protiv različitih aktera: novinarke, advokata, inženjera i drugih koji su u javnosti kritikovali rad ove kompanije.

6. Tužilac nije pre podnošenja tužbe inicirao vansudske mehanizme za rešavanje sporne stvari, ili tužilac, kao nosilac javnog ovlašćenja, nije tuženom uputio upozorenje ili opomenu već je odmah podneo tužbu.

Nije poznato da je tužilac incirao vansudske mehanizme rešavanja sporne stvari. Automatsko podnošenje tužbe ima za cilj da iznenadi tužene i primora ih da sve svoje aktivnosti i resurse preusmere na bavljanje sudskim procesom.

7. Tužilac koristi procesne mogućnosti usmerene na povećanje troškova postupka, npr. odlaganjem ročišta, nepristupanjem svedoka ili veštaka, kao i usmeravanjem predmeta na odlučivanje podobnim sudijama, kao određivanjem pristrasnih veštaka, što bitno otežava procesni položaj i umanjuje izgled za uspeh tuženog u postupku.

Tužilac se nije pojavio na prvom zakazanom ročištu.