Sanja Petrić protiv Dragane Arsić, Nikole Arežine, Petra Živanovića i Dušana Tomića

Dragana Arsić, Nikola Arežina, Petar Živanović i Dušan Tomić (Aktivista/aktivistkinja)

Pokret "Odbranimo šume Fruške gore", Pokret "Fruškać"

Tužbeni zahtev odbijen. Viši sud u Novom Sadu odbio žalbu tužilje u drugostepenom postupku.

1. Tužbom kojom je pokrenuo postupak tužilac koristi neravnotežu moći, kao što je njegova finansijska prednost, politički/društveni uticaj ili ovlašćenja kao nosioca vlasti, na koji način vrši pritisak na tuženog – aktera koji učestvuje u javnoj debati.

Sanja Petrić je suvlasnica velike građevinske firme Galens, sa značajnim finansijskim resursima i uticajem u Novom Sadu. Sa te pozicije koristi parnični postupak kako bi izvršila pritisak na pojedinačne građanske aktiviste koji nemaju uporedivu ekonomsku snagu ni politički uticaj. To jasno ukazuje na neravnotežu moći u ovom odnosu.

2. Argumenti koje je izneo tužilac su delimično ili potpuno neosnovani.

Viši sud je sam istakao da je prvobitno postavljeni zahtev bio neuredan i da je osnov za odbacivanje tužbe postojao od samog početka. Tužilja je tokom procesa menjala navode o parcelama, što ukazuje na nepreciznost i nedovoljnu osnovanost tužbe od početka.

3. Tužba ili pravni lek, odnosno zahtev ili predlog koji je podneo tužilac je nesrazmeran, preteran ili nerazuman.

Aktivisti su gonjeni zbog kretanja preko zemljišta u okviru mirnog ekološkog protesta i simboličnog uklanjanja žičane ograde. S obzirom na okolnosti – protest u javnom interesu i prirodu radnje – tužba je nesrazmerna i predstavlja preteranu reakciju na učestvovanje u javnoj debati.

4. Tužbeni zahtevi predstavljaju zloupotrebu prava, odnosno distributivno korišćenje ovlašćenja nosilaca javne vlasti protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.

Iako Sanja Petrić nije nosilac javne vlasti, kao uticajna privatna vlasnica koristi privatno pravo da bi ograničila slobodu izražavanja i okupljanja građana koji ukazuju na moguće zloupotrebe u urbanističkom planiranju i raspolaganju prirodnim resursima. Ova tužba se stoga uklapa u širi obrazac zloupotrebe prava za zastrašivanje.

5. Tužba je podneta (i) protiv pojedinca, odnosno odgovornog urednika medija i/ili novinara, a ne (samo) protiv organizacije koje je organizovala spornu aktivnost, odnosno izdavača medija i/ili novinara koji je objavio vest u okviru javne debate.

Tužba je podneta direktno protiv četiri fizička lica – građanskih aktivista – a ne protiv udruženja ili formalne inicijative. Time se individualizuje pritisak.

6. Tužilac, ili lica povezana sa tužiocem, u prethodnom periodu su bili ili su i sada učesnici u višestrukim i koordinisanim podnošenjima tužbi protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.

Sanja Petrić i njen suprug su u prethodnom periodu podnosili više tužbi protiv ekoloških aktivista i aktivistkinja.

7. Tužilac nije pre podnošenja tužbe inicirao vansudske mehanizme za rešavanje sporne stvari, ili tužilac, kao nosilac javnog ovlašćenja, nije tuženom uputio upozorenje ili opomenu već je odmah podneo tužbu.

Tužilac nije pre podnošenaja tužbe inicirao vansudske mehanizme za rešavanje sporne stvari.

8. Povodom istog događaja u okviru javne debate, po različitim osnovima protiv istog tuženog podneto je više tužbi.

Povodom iste akcije, isti tužilac je podneo i više drugih tužbi protiv istih tuženih, posebno Dragane Arsić i Nikole Arežine.