Predrag Koluvija protiv KRIK-a
Tužilac/tužiteljka
Predrag Koluvija
Biznismen/biznismenka
2021 | Parnični postupak
Koluvija je tužio KRIK jer je u vesti sa suđenja „Zakazan početak suđenja za Jovanjicu 2“ nazvan „optuženi narko-bos”. Navodi da su mu naneti duševni bolovi. On u tužbi tvrdi da je u tekstu prekršena pretpostavka nevinosti.
Osnov podnošenja (po kom članu zakona):
Član 200. Zakona o obligacionim odnosima.Zahtevana šteta/kazna:
Koluvija je tužbom zahtevao da mu se na ime duševnih bolova isplati 400.000 dinara.
Tuženi/tužena
KRIK (mediji), Stevan Dojčinović (glavni i odgovorni urednik) (Mediji)
Organizacija/Mediji
KRIK
Sektor
Kriminal i korupcija
Ishod - Okončan
Postupak je okončan 2023. godine i KRIK je osuđen. Apelacioni sud potvrdio prvostepenu presudu kojom je KRIK osuđen za kršenje pretpostavke nevinosti Predragu Koluviji. KRIK je, prema presudi, dužan da Koluviji plati 30.000 dinara zbog izazvanih duševnih bolova i 59.800 dinara za sudske troškove. Čitavo suđenje, međutim, kada se uzmu u obzir troškovi advokata i sudske takse, KRIK će koštati – oko 2.000 evra. Sudsko veće kojim je predsedavala sudija Zorica Đaković, smatra da je KRIK time što je u vesti napisao da je Koluvija „optuženi narko-bos”, kao i da se radi o „plantaži marihuane”, Koluviju „označio učiniocem kažnjivog krivičnog dela, iako o tome ne postoji odluka suda.” Ovim je Apelacioni sud potvrdio prethodnu presudu koju je donela sudija Višeg suda u Beogradu Bojana Čogurić.
Jedan od Koluvijinih advokata (Svetislav Bojić, kome se inače sudi zbog ugrožavanja bezbednosti novinarke Jelene Zorić) najavljivao je i nove tužbe protiv KRIK-a. Takođe je izjavio da oni „nemaju ništa protiv medija, ali imaju protiv određenih novinara“. Jedan od Koluvijinih advokata je i Vladimir Đukanović, uticajni član SNS-a, koji je između ostalog i narodni poslanik, a u trenutku podizanja tužbe i predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti i član Visokog saveta sudstva. Sudija Bojana Čogurić nije dozvolila KRIK-ovoj advokatici da postavi gotovo nijedno pitanje Koluviji tokom suđenja.
Prisutno karakteristika
1. Tužbom kojom je pokrenuo postupak tužilac koristi neravnotežu moći, kao što je njegova finansijska prednost, politički/društveni uticaj ili ovlašćenja kao nosioca vlasti, na koji način vrši pritisak na tuženog – aktera koji učestvuje u javnoj debati.
Tužilac Predrag Koluvija je poznati biznismen sa značajnim finansijskim i društvenim resursima, dok je tuženi istraživački medij KRIK nevladina organizacija koja se finansira iz donacija, što ukazuje na izraženu neravnotežu moći u korist tužioca.
2. Argumenti koje je izneo tužilac su delimično ili potpuno neosnovani.
KRIK je u svom izveštavanju koristio podatke iz zvaničnih optužnica i sa suđenja u predmetu „Jovanjica 2“. Oznaka „narko-bos“ upotrebljena je u okviru novinarskog prikaza sudskog postupka, a ne kao tvrdnja o pravosnažnoj presudi, što ukazuje na ograničenu osnovanost tvrdnje o povredi ugleda.
3. Tužba ili pravni lek, odnosno zahtev ili predlog koji je podneo tužilac je nesrazmeran, preteran ili nerazuman.
Podnošenje tužbe zbog izraza koji se koristi u javnom i medijskom diskursu za optuženog u velikom krivičnom predmetu, i koji je utemeljen u javno dostupnim sudskim dokumentima, predstavlja preteran pravni odgovor na novinarsko izveštavanje.
4. Tužba je podneta protiv (i) pojedinca, odnosno odgovornog urednika medija i/ili novinara a ne (samo) protiv organizacije koje je organizovala spornu aktivnost, odnosno izdavača medija i/ili novinara koji je objavio vest u okviru javne debate.
Tužba ima za cilj da se novinari sankcionišu zbog objavljivanja informacija iz sudskog postupka koji se vodi protiv tužioca, čime se koristi pravni sistem kako bi se obeshrabrilo dalje izveštavanje o predmetu od značajnog javnog interesa.
5. Tužilac, ili lica povezana sa tužiocem, učestvovali su ili i sada učestvuju u zastrašivanju, uznemiravanju ili pretnjama akterima koji učestvuju u javnoj debati.
Tužilac je pod sudskim procesom u kome mu se sudi zbog optužbi da je vođa organizovane kriminalne bande. Više puta je posegnuo za sudskim pritiskom na novinare koji prate njegov slučaj. Inspektori koji su povezani s njegovim slučajem dobijaju direktne pretnje.
6. Tužilac, ili lica povezana sa tužiocem, u prethodnom periodu su bili ili su i sada učesnici u višestrukim i koordinisanim podnošenjima tužbi protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.
Tužilac je podneo više tužbi protiv medija i istraživačkih novinara koji prate njegov slučaj.
7. Tužilac nije pre podnošenja tužbe inicirao vansudske mehanizme za rešavanje sporne stvari, ili tužilac, kao nosilac javnog ovlašćenja, nije tuženom uputio upozorenje ili opomenu već je odmah podneo tužbu.
Tako je bilo i u ovom slučaju.
8. Povodom istog događaja u okviru javne debate, po različitim osnovima protiv istog tuženog podneto je više tužbi.
Tužilac je zbog istih navoda tuženog pokrenuo još jednu tužbu protiv istog medija i urednika.
Dodatni materijali
