Predrag Koluvija protiv KRIK-a (3)

KRIK (Mediji)

KRIK

U toku.

1. Tužbom kojom je pokrenuo postupak tužilac koristi neravnotežu moći, kao što je njegova finansijska prednost, politički/društveni uticaj ili ovlašćenja kao nosioca vlasti, na koji način vrši pritisak na tuženog – aktera koji učestvuje u javnoj debati.

Koluvija je osoba sa značajnim finansijskim resursima i povezanošću sa vrhom političke vlasti u Srbiji. Više puta je javno podržan od strane najviših državnih funkcionera, uključujući predsednika i bivšu premijerku, što ukazuje na političku zaštitu. Takva pozicija omogućava mu korišćenje sudskih mehanizama kao sredstva pritiska na novinare koji se bave temama od javnog interesa.

2. Argumenti koje je izneo tužilac su delimično ili potpuno neosnovani.

U tužbi nije precizirano koje tačno informacije u spornom tekstu su netačne. Koluvija navodi da mu je povređena pretpostavka nevinosti jer KRIK navodno tvrdi da je vodio narko-biznis sa rođakom, iako takav navod u tekstu ne postoji. To ukazuje na neosnovanost tužbenih tvrdnji.

3. Tužba ili pravni lek, odnosno zahtev ili predlog koji je podneo tužilac je nesrazmeran, preteran ili nerazuman.

Iako novčani zahtev u ovoj konkretnoj tužbi nije naročito visok, kontekst višestrukog tuženja od strane istog lica protiv istih aktera ukazuje na uporno pritiskanje i sputavanje medija. U prethodnim tužbama Koluvija je tražio milionske iznose, što dodatno doprinosi oceni nesrazmernosti.

4. Tužba je podneta protiv (i) pojedinca, odnosno odgovornog urednika medija i/ili novinara a ne (samo) protiv organizacije koje je organizovala spornu aktivnost, odnosno izdavača medija i/ili novinara koji je objavio vest u okviru javne debate.

Tužba je usmerena direktno protiv istraživačkog portala KRIK i njegovog glavnog urednika Stevana Dojčinovića, a ne isključivo protiv pravnog lica kao izdavača. Ovo ukazuje na pokušaj ličnog pritiska na pojedince koji su uključeni u novinarski rad.

5. Postupak po tužbi je praćen ofanzivnom kampanjom u oblasti odnosa s javnošću, osmišljenom da maltretira, diskredituje ili zastraši aktere koji učestvuju u javnoj debati, ili ima za cilj da skrene pažnju sa suštinskog pitanja o kome je reč.

U više navrata, državni funkcioneri i provladini mediji organizovali su kampanje diskreditacije protiv KRIK-a i njegovih novinara, nazivajući ih „narko-novinari“, što ukazuje na paralelnu ofanzivu koja ima za cilj zastrašivanje i diskvalifikaciju.

6. Tužilac, ili lica povezana sa tužiocem, učestvovali su ili i sada učestvuju u zastrašivanju, uznemiravanju ili pretnjama akterima koji učestvuju u javnoj debati.

Postoje brojni primeri targetiranja novinara KRIK-a u režimskim tabloidima, kao i javni nastupi političara u kojima se novinari dovode u vezu sa kriminalom. Advokat Predraga Koluvije, Vladimir Đukanović istaknuti je član SNS-a koji redovno u javnim nastupima i na društvenim mrežama vređa i targetira medije. Đukanović je i sam podnosilac jedne od tužbi protiv KRIK-a.

7. Tužilac, ili lica povezana sa tužiocem, u prethodnom periodu su bili ili su i sada učesnici u višestrukim i koordinisanim podnošenjima tužbi protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.

Koluvija je prethodno podneo najmanje dve tužbe protiv KRIK-a, a u vezi sa izveštavanjem o aferi Jovanjica. Njegov advokat, Vladimir Đukanović takođe je podnosilac jedne tužbe protiv KRIK-a. Ova praksa ima koordinisani karakter i predstavlja vid sistemskog pritiska.

8. Povodom istog događaja u okviru javne debate, po različitim osnovima protiv istog tuženog podneto je više tužbi.

Koluvija je protiv KRIK-a podneo ukupno četiri odvojene tužbe, sve u vezi sa objavama koje se odnose na njegovu navodnu umešanost u kriminalne aktivnosti. Radi se o različitim osnovama koji potiču iz iste teme – javne debate o aferi Jovanjica koja je jedna od afera koja je najviše uzdrmala domaću javnost.