Nenad Popović protiv KRIK-a (1)

KRIK (Mediji)

KRIK

Postupak okončan 2019. Tužba je odbijena. Popović se 6 puta nije pojavio na suđenju. Sudija Slađana Pantović je u presudi navela da su novinari KRIK-a postupali sa dužnom novinarskom pažnjom, da su dovoljno dugo pozivali ministra na intervju, da je interes javnosti da zna ove informacije bio veliki, ali i to da se Popović samo na ovom suđenju nije pojavio šest puta kako bi svedočio o duševnoj boli koju je osećao zbog teksta. U presudi je konstatovano i da je Popović na javnoj funkciji, te da bi zbog toga morao da ima više razumevanja za to da je javnost zainteresovana da zna o njegovim bivšim i sadašnjim poslovima, kao i da novinari Popovića nisu okarakterisali kao nekog ko se bavi protivzakonitim poslovima. Sudija je podsetila i na slobodu izražavanja koja je garantovana Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodala da tekst koji je KRIK objavio nema uvredljiv karakter, te nije u sukobu sa ovim članom konvencije.

1. Tužbom kojom je pokrenuo postupak tužilac koristi neravnotežu moći, kao što je njegova finansijska prednost, politički/društveni uticaj ili ovlašćenja kao nosioca vlasti, na koji način vrši pritisak na tuženog – aktera koji učestvuje u javnoj debati.

Tužilac je ministar u Vladi Srbije i političar s bliskim vezama u rukovodstvu Ruske Federacije. Tužilac je vlasnik čak 19 firmi.

2. Argumenti koje je izneo tužilac su delimično ili potpuno neosnovani.

Tužilac je tužio KRIK zbog tvrdnji iznetih u tekstu, a koje su zasnovane na zvaničnim dokumentima.

3. Tužba ili pravni lek, odnosno zahtev ili predlog koji je podneo tužilac je nesrazmeran, preteran ili nerazuman.

Tražen je odštetni zahtev od milion dinara, a pored ove tužilac je podneo još tri tužbe protiv KRIK-a sa istim zahtevanim iznosom.

4. Tužbeni zahtevi predstavljaju zloupotrebu prava, odnosno distributivno korišćenje ovlašćenja nosilaca javne vlasti protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.

Tužilac, kao nosilac javne vlasti treba da bude izložen većem stepenu kritike, ipak on je odlučio da zloupotrebom pravnih mehanizama ograniči javnu debatu o njegovim poslovima i finansijskom položaju.

5. Tužilac koristi procesne mogućnosti usmerene na povećanje troškova postupka, npr. odlaganjem ročišta, nepristupanjem svedoka ili veštaka, kao i usmeravanjem predmeta na odlučivanje podobnim sudijama, kao određivanjem pristrasnih veštaka, što bitno otežava procesni položaj i umanjuje izgled za uspeh tuženog u postupku.

Tužilac se čak 6 puta nije pojavio na zakazanim ročištima. U jednom trenutku Popović je zatražio od suda da se sva 4 postupka privremeno prekinu – iako nije bilo zakonskog osnova za to. Postupci se zamrzavaju samo usled okolnosti poput rata i sličnih vanrednih situacija, a ne po želji funkcionera. Troje sudija odbilo je ovaj Popovićev zahtev, međutim, sudija Slobodan Keranović ga je uvažio. Ovaj sudija doneo je presudu protiv KRIK-a u slučaju tužbi policajaca. 

6. Tužilac, ili lica povezana sa tužiocem, u prethodnom periodu su bili ili su i sada učesnici u višestrukim i koordinisanim podnošenjima tužbi protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.

Tužilac je podneo čak četiri tužbe protiv KRIK-a, a cilj ovoga je otežavanje novinarskog posla i opterećivanje redakcije sudskim postupkom.

7. Tužilac nije pre podnošenja tužbe inicirao vansudske mehanizme za rešavanje sporne stvari, ili tužilac, kao nosilac javnog ovlašćenja, nije tuženom uputio upozorenje ili opomenu već je odmah podneo tužbu.

Pokretanje tužbe bez prethodnog pokušaja da se sporno pitanje reši vansudskim mehanizmima, dovodi tužene u situaciju da budu nespremni i zatečeni pristiglom tužbom i da svoje resurse moraju da preusmere ka sudskom procesu.

8. Povodom istog događaja u okviru javne debate, po različitim osnovima protiv istog tuženog podneto je više tužbi.

Tužilac je istog tuženog tužio četiri puta zbog istih informacija, što je jasan pokušaj ograničavanje javne debate o ovoj temi.