Nemanja Šarović protiv 021

021 (Mediji)

021

Portal 021 prvostepeno je osuđen 18. avgusta 2026. godine, po tužbi Nemanje Šarovića, zbog izjave predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić. Po presudi, 021 i odgovorni urednik Slobodan Krajnović treba Šaroviću da isplate 70.000 dinara (sa zateznom kamatom) za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, a zbog reči koje je uputila visoka državna funkcionerka, a koje je 021 verno preneo. Takođe, 021 treba da plati i 85.000 dinara za troškove parničnog postupka. Iako je na suđenju advokat Nemanje Šarovića naveo da je redakcija dobila njegov demanti, 021 je to osporio, što je sudija Višeg suda u Beogradu uvažila. Navedeno je i da je „izjava Ane Brnabić preneta u potpunosti i verodostojno“. Sud je takođe ocenio da „javne ličnosti, što je tužilac (Šarović) nesporno, za razliku od privatnih lica moraju trpeti povećani stepen kritike u medijima“. Uprkos svemu navedenom, sud smatra da informacije iz teksta povređuju dostojanstvo ličnosti tužioca i da prilikom objavljivanja izjave Ane Brnabić nije postupano u skladu sa standardom dužne novinarske pažnje, te je ovaj mediji novčano kažnjen.

1. Tužbom kojom je pokrenuo postupak tužilac koristi neravnotežu moći, kao što je njegova finansijska prednost, politički/društveni uticaj ili ovlašćenja kao nosioca vlasti, na koji način vrši pritisak na tuženog – aktera koji učestvuje u javnoj debati.

Tužilac je aktivan u političkom životu Srbije duži niz godina. Trenutno je predsednik pokreta „Ljubav, vera, nada“, ali je prethodno bio član Srpske radikalne stranke, koalicionog partnera SNS-a. Njegovi politički kontakti daju mu prednost u odnosu na tuženi portal.

2. Argumenti koje je izneo tužilac su delimično ili potpuno neosnovani.

Tužilac je tužio mediji zato što su preneli izjavu predsednice Narodne skupštine. Dakle, tužba je podneta protiv medija zbog toga što su obavljali svoj posao.

3. Tužba ili pravni lek, odnosno zahtev ili predlog koji je podneo tužilac je nesrazmeran, preteran ili nerazuman.

Tužba je nerazumna uzimajući u obzir da tuženi navodi da mu je portal naneo povredu časti i ugleda jer su dosledno preneli izjavu zvaničnice bez ikakvog komentarisanja.

4. Tužba je podneta protiv (i) pojedinca, odnosno odgovornog urednika medija i/ili novinara a ne (samo) protiv organizacije koje je organizovala spornu aktivnost, odnosno izdavača medija i/ili novinara koji je objavio vest u okviru javne debate.

Tužba je podneta protiv portala i odgovornog urednika koji je u obavezi da isplati izrečenu kaznu.

5. Tužilac, ili lica povezana sa tužiocem, u prethodnom periodu su bili ili su i sada učesnici u višestrukim i koordinisanim podnošenjima tužbi protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.

Tužilac je dugi niz godina bio član Srpske radikalne stranke čiji je lider Vojislav Šešelj podnosio brojne tužbe protiv medija, a Nemanja Šarović ih objašnjavao na konferencijama za medije.

6. Tužilac nije pre podnošenja tužbe inicirao vansudske mehanizme za rešavanje sporne stvari, ili tužilac, kao nosilac javnog ovlašćenja, nije tuženom uputio upozorenje ili opomenu već je odmah podneo tužbu.

Tužilac je podneo tužbu odmah po objavljivanju vesti. Tužilac navodi da je poslao demanti na izjavu predsednice Skupštine, što je portal negirao i sud uvažio.