Milan Radonjić protiv Aleksandra Olenika

Aleksandar Olenik (Drugo lice)

Sud je naveo da objava advokata Olenika ne predstavlja povredu časti, jer se odnosi na pitanje od izuzetnog javnog značaja – integritet pravosuđa u kontekstu slučajeva političkih ubistava, i time je tužba odbačena. Sud je zaključio da tužilac nije dokazao da su objave izazvale objektivno smanjenje njegovog ugleda, već se oslonio na lični osećaj povređenosti, što prema zakonu nije dovoljno da bi se govor sankcionisao. U obrazloženju presude ističe se da u demokratskom društvu „sloboda govora i medija uključuje i pravo na kritičko preispitivanje rada javnih institucija i nosilaca javnih funkcija“, kao i da se komentarisanje presuda i sudija ne može tretirati kao napad na ličnost ukoliko je vođeno javnim interesom.

1. Tužbom kojom je pokrenuo postupak tužilac koristi neravnotežu moći, kao što je njegova finansijska prednost, politički/društveni uticaj ili ovlašćenja kao nosioca vlasti, na koji način vrši pritisak na tuženog – aktera koji učestvuje u javnoj debati.

Tužilac je bivši pripadnik službe bezbednosti, pozicije koja sa sobom nosi značajne konekcije sa ključnim organima vlasti i nosiocima političke moći u društvu.

2. Argumenti koje je izneo tužilac su delimično ili potpuno neosnovani.

Komentarisanje procesa suđenja u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvija, deo je šire javne debate o bezbednosti novinara i nerešenim slučajevima politički motivisanih ubistava. Tuženi nije jedini koji je komentarisao presudu u ovom slučaju, a sporna objava na društvenoj mreži je deo šire javne debate koja se godinama unazad vodi po ovom pitanju te nije osnovana tvrdnja da jedan od komentara/statusa na društvenim mrežama u vezi sa ovim slučajem može naneti povredu časti.

3. Tužba ili pravni lek, odnosno zahtev ili predlog koji je podneo tužilac je nesrazmeran, preteran ili nerazuman.

Traženi iznos od pola miliona dinara uz zakonsku zateznu kamatu ima za cilj finansijsko iscrpljivane tuženog i preteran je zahtev u odnosu na osnov tužbenog zahteva.

4. Tužba je podneta protiv (i) pojedinca, odnosno odgovornog urednika medija i/ili novinara a ne (samo) protiv organizacije koje je organizovala spornu aktivnost, odnosno izdavača medija i/ili novinara koji je objavio vest u okviru javne debate.

Tužba je podneta protiv advokata kao pojedinca, aktera/učesnika u javnoj debati.

5. Tužilac, ili lica povezana sa tužiocem, učestvovali su ili i sada učestvuju u zastrašivanju, uznemiravanju ili pretnjama akterima koji učestvuju u javnoj debati.

Oslobođeni u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije podneli su nekoliko tužbi protiv medija i fondacija zbog iznošenja stavova o ovoj presudi.

6. Tužilac, ili lica povezana sa tužiocem, u prethodnom periodu su bili ili su i sada učesnici u višestrukim i koordinisanim podnošenjima tužbi protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.

Oslobođeni u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije su nakon oslobađajuće presude otpočeli sa ofnazivnom kampanjom, i pokretanjem brojnih tužbi protiv onih koji su govorili o ovoj presudi kao spornoj. Jasna je namera tužilaca da zastraše i ućutkaju aktere javne debate i spreče dalje bavljanje ovim još uvek nerasvetljenim slučajem.

7. Tužilac nije pre podnošenja tužbe inicirao vansudske mehanizme za rešavanje sporne stvari, ili tužilac, kao nosilac javnog ovlašćenja, nije tuženom uputio upozorenje ili opomenu već je odmah podneo tužbu.

Nije poznato da je tužilac pokušao da vansudskim mehanizmima reši spornu stvar.