Meho Mahmutović protiv Aladina Paučinca
Tužilac/tužiteljka
Meho Mahmutović
Funkcioner/funkcionerka
2020 | Krivični postupak
Vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice u Novom Pazaru Meho Mahmutović podneo je privatnu krivičnu tužbu protiv aktiviste Aladina Paučinca iz Novog Pazara zbog više snimaka objavljenih na Facebook-u 11. septembra 2020. godine u kojima je govorio: Meho lopove, Meho lopove, Meho lopoveee, kažu da je Meho dosta sujetan, da se plaši svoje senke, da je strašljiv kao zec, pa i kako ne bi bio jedan takav lopovčna, ne bi bio strašljiv, ja razumem one lopove koji su opasni momci, šta zna, ide rizikuje, Meho ne rizikuje ništa godinama, kao ni Đerlek, ništa oni ne rizikuju, kao što više, uplašio se da ga neko ne ubije, šta ima ko njega da ubije, za šta, da se neko sad tera tu sa njim, da juri Meha ljipsa. Paučinac je tužen za krivično delo uvreda. U okviru ovog predmeta podneta je ustavna žalba. Aladin Paučinac isticao se tokom protesta u Novom Pazaru protiv načina na koji je adresirana pandemija COVID19.
Osnov podnošenja (po kom članu zakona):
Član 170, stav 1. Krivičnog zakonikaZahtevana šteta/kazna:
Zaprećena kazna u rasponu od 40.000 do 200.000 dinara.
Tuženi/tužena
Aladin Paučinac (Aktivista/aktivistkinja)
Sektor
Ishod - Okončan
Prisutno karakteristika
1. Tužbom kojom je pokrenuo postupak tužilac koristi neravnotežu moći, kao što je njegova finansijska prednost, politički/društveni uticaj ili ovlašćenja kao nosioca vlasti, na koji način vrši pritisak na tuženog – aktera koji učestvuje u javnoj debati.
Tužilac je v.d. direktora Opšte bolnice u Novom Pazaru – javne zdravstvene ustanove.
2. Argumenti koje je izneo tužilac su delimično ili potpuno neosnovani.
Komentari aktiviste Aladina Paučinca, iako oštri i uvredljivi, predstavljaju izraz političke kritike i javnog nezadovoljstva, koje potpada pod zaštićenu slobodu izražavanja. Ustavom i zakonima Republike Srbije zagarantovana je sloboda izražavanja, a praksa Evropskog suda za ljudska prava dodatno štiti oštriju kritiku javnih funkcionera. Tužba zbog izražavanja političkog protesta, čak i u grubljoj formi, ukazuje na slabu osnovanost.
3. Tužba ili pravni lek, odnosno zahtev ili predlog koji je podneo tužilac je nesrazmeran, preteran ili nerazuman.
Zahtev za naknadu štete u iznosu od 200.000 dinara je izrazito nesrazmeran u odnosu na radnju koja je predmet spora.
4. Tužbeni zahtevi predstavljaju zloupotrebu prava, odnosno distributivno korišćenje ovlašćenja nosilaca javne vlasti protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.
Podnošenje krivične tužbe za uvredu od strane javnog funkcionera zbog političkog komentara građanina u vezi sa njegovim radom u javnoj ustanovi predstavlja zloupotrebu prava radi ograničavanja slobode izražavanja i zastrašivanja aktera u javnoj debati.
5. Tužba je podneta (i) protiv pojedinca, odnosno odgovornog urednika medija i/ili novinara, a ne (samo) protiv organizacije koje je organizovala spornu aktivnost, odnosno izdavača medija i/ili novinara koji je objavio vest u okviru javne debate.
Tužba je podneta isključivo protiv pojedinca – građanina i aktiviste Aladina Paučinca – kao fizičkog lica.
6. Tužilac, ili lica povezana sa tužiocem, u prethodnom periodu su bili ili su i sada učesnici u višestrukim i koordinisanim podnošenjima tužbi protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.
Isti tužilac je podneo brojne tužbe protiv drugih lokalnih aktivista i građana koji su javno iznosili kritičke komentare na njegov rad.
7. Tužilac nije pre podnošenja tužbe inicirao vansudske mehanizme za rešavanje sporne stvari, ili tužilac, kao nosilac javnog ovlašćenja, nije tuženom uputio upozorenje ili opomenu već je odmah podneo tužbu.
Ne postoje naznake da je tužilac pre pokretanja postupka pokušao da reši spor putem vansudskih mera kao što su zahtevi za ispravku, upozorenja ili druga komunikacija sa tuženim.
8. Povodom istog događaja u okviru javne debate, po različitim osnovima protiv istog tuženog podneto je više tužbi.
Isti tužilac je protiv istog tuženog podneo niz drugih tužbi takođe zbog komentara tuženog o njemu na društvenim mrežama.
