Jelena Trivan protiv Nemanje Rujevića

Vreme (medij), Damir Kalember (odgovorni urednik), Nemanja Rujević (Novinar/novinarka)

Vreme

Apelacioni sud odlučio je 13. 12. 2024. da glavni urednik nedeljnika „Vreme“ Filip Švarm i novinar Nemanja Rujević moraju da isplate Jeleni Trivan 80.000 dinara zbog povrede ugleda i časti, jer je u tekstu objavljenom pre pet godina, navedeno da je barem 15 odsto svoje doktorske teze prepisala bez navođenja izvora. Sud nije osporio navode iz teksta „Anatomija jedne disertacije“, piše Vreme, ali prema presudi, samo stručna lica mogu da utvrde da li je neki rad plagijat ili nije, a novinari, kako se u presudi navodi, nisu stručna lica.

1.Tužbom kojom je pokrenuo postupak tužilac koristi neravnotežu moći, kao što je njegova finansijska prednost, politički/društveni uticaj ili ovlašćenja kao nosioca vlasti, na koji način vrši pritisak na tuženog – aktera koji učestvuje u javnoj debati.

U toku svoje karijere Trivan je bila na čelnim pozicijama različitih javnih institucija (direktorka Službenog glasnika, generalna direktorka Telekoma Srpske). Tokom 2023. bila je savetnica tadašnje predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić i u medijima se pominje kao ličnost bliska vladajućoj stranci.

2. Argumenti koje je izneo tužilac su delimično ili potpuno neosnovani.

Tužilja je podnela tužbu zbog navoda koji nisu osporeni. Postoje softveri koji su javno dostupni svima i koji mogu da utvrde da li je određeni rad plagijat.

3. Tužba ili pravni lek, odnosno zahtev ili predlog koji je podneo tužilac je nesrazmeran, preteran ili nerazuman.

Tužilja zahteva da joj tuženi solidarno isplate milion dinara, plus zateznu kamatu. Traženi iznos preteran je i ima za cilj finansijsko iscprljivanje tužene strane.

4. Tužbeni zahtevi predstavljaju zloupotrebu prava, odnosno distributivno korišćenje ovlašćenja nosilaca javne vlasti protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.

Tužilja je u javnosti prepoznata kao bliska saradnica vladajuće stranke. Trivan je takođe bila javna funkcionerka što je stavlja u položaj u kojem je opravdano da bude izložena većem stepenu kritike. Podnošenje tužbe protiv medija pokušaj je da se spreči informisanje javnosti o javnim funkcionerima i spreči dalja javna debata.

5. Tužba je podneta protiv (i) pojedinca, odnosno odgovornog urednika medija i/ili novinara a ne (samo) protiv organizacije koje je organizovala spornu aktivnost, odnosno izdavača medija i/ili novinara koji je objavio vest u okviru javne debate.

Tužba je podneta protiv novinara, medija i odgovornog urednika, što vodi u individualizaciju pritiska na tužene kroz zloupotrebu pravnih mehanizama.

6. Tužilac nije pre podnošenja tužbe inicirao vansudske mehanizme za rešavanje sporne stvari, ili tužilac, kao nosilac javnog ovlašćenja, nije tuženom uputio upozorenje ili opomenu već je odmah podneo tužbu.

Pokretanje tužbe bez prethodnog pokušaja vansudskog rešavanja spora ima za cilj da zastraši novinare i izvrši pritisak na njih, kao i da ih u budućnosti obeshrabri u bavljanju temama koje se tiču funkcionera, nosilaca javne vlasti.