Goran Vesić protiv Zorana Alimpića

Zoran Alimpić (Drugo lice)

Naredno ročište zakazano je za 8. 06. 2026. Do februara 2026. ročište je bilo zakazano 10 puta u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Tuženi navodi da se svaki put pojavljivao na sudu sa svojim zakonskim zastupnikom i da se tužitelj nije pojavio ni jednom. Svaki put je dolazio predstavnik advokatske kancelarije Aleksić i donosio opravdanje za tužitelja koje je sud svaki put uvažio.

1. Tužbom kojom je pokrenuo postupak tužilac koristi neravnotežu moći, kao što je njegova finansijska prednost, politički/društveni uticaj ili ovlašćenja kao nosioca vlasti, na koji način vrši pritisak na tuženog – aktera koji učestvuje u javnoj debati.

Da. Goran Vesić je bivši ministar i u trenutku pokretanja tužbe zamenik gradonačelnika Beograda. Godinama je bio nosilac najviših javnih funkcija što mu daje političku prednost i veću moć i uticaj u odnosu na tuženu stranu.

2. Argumenti koje je izneo tužilac su delimično ili potpuno neosnovani.

Da. Komentari koje je tuženi izneo odnose se na kritiku javnog funkcionera u vršenju dužnosti, a funkcioneri su dužni da trpe veći stepen kritike, samim time argumenti su neosnovani.

3. Tužba ili pravni lek, odnosno zahtev ili predlog koji je podneo tužilac je nesrazmeran, preteran ili nerazuman.

Da. S obzirom da su argumenti neosnovani i sam zahtev za materijalnom naknadom je nerazuman i preteran.

4. Tužbeni zahtevi predstavljaju zloupotrebu prava, odnosno distributivno korišćenje ovlašćenja nosilaca javne vlasti protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.

Da. Tužilac je u trenutku podnošenja tužbe bio zamenik gradonačelnika Beograda. Podnošenje tužbi od strane nosilaca javne vlasti protiv aktera učesnika javne debate koji iznose legitimnu kritiku su primer zloupotrebe ovlašćenja nosilaca javne vlasti.

5. Tužilac koristi procesne mogućnosti usmerene na povećanje troškova postupka, npr. odlaganjem ročišta, nepristupanjem svedoka ili veštaka, kao i usmeravanjem predmeta na odlučivanje podobnim sudijama, kao određivanjem pristrasnih veštaka, što bitno otežava procesni položaj i umanjuje izgled za uspeh tuženog u postupku.

Da. Ročište je za 4 godine održano 10 puta, a tužilac se ni jednom nije pojavio. Na ovoj način direktno se iscrpljuju resursi tužene strane koja dosledno pristupa procesu.

6. Tužba je podneta protiv (i) pojedinca, odnosno odgovornog urednika medija i/ili novinara a ne (samo) protiv organizacije koje je organizovala spornu aktivnost, odnosno izdavača medija i/ili novinara koji je objavio vest u okviru javne debate.

Da, tužba je podneta protiv pojedinca zbog javno iznete kritike.

7. Tužilac, ili lica povezana sa tužiocem, u prethodnom periodu su bili ili su i sada učesnici u višestrukim i koordinisanim podnošenjima tužbi protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.

Da. Tužilac je član vladajuće stranke, čiji su funkcioneri podnosili brojne tužbe protiv aktera, učesnika javne debate. Pored toga, advokatska kancelarija Aleksić zastupala je i ministra Nenada Popovića u više tužbi koje je pokrenuo protiv istraživačkog portala KRIK, a i sam advokat Aleksić je čak 7 puta tužio jedan lokalni portal.