Dušanka Đorđević i Aleksandar Đorđević protiv Bojane Pavlović i Stevana Dojčinovića (2)

KRIK (medij), Stevan Dojčinović (glavni i odgovorni urednik), Bojana Pavlović (Novinar/novinarka)

KRIK

Prvostepeni postupak u toku. U toku suđenja došlo je do promene postupajućeg sudije (Dušica Ristić sada vodi postupak). Pretres održan 15. aprila, nastavak početkom jula. Tužioci su ponudili da će odustati od novčane naknade ukoliko tuženi na prvom ročištu priznaju povredu prava i uklone podatke i objave presudu. Iz KRIK-a su ovo odbili jer bi to značilo da su odustali od svoje profesije. Inače, sudija Đorđević je poznata po tome što je bila članica veća koje je oslobodilo optužene za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Bila je i članica veća koje je 2021. ukinulo osuđujuću presudu bivšem predsedniku Grocke Dragoljubu Simonoviću za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića. Poznata je i po drugim oslobađajućim presudama u medijski propraćenim slučajevima. U toku suđenja sa KRIK-om, advokati tužioca su u uvodnim izlaganjiima istakli da su novinari neovlašćeno obrađivali lične podatke sudije sa namerom da je povežu sa kriminalom i korupcijom, kao i da je urednik KRIK-a „opasna ličnost“ i kao dokaz su priložili tekstove prorežimskog tabloida Informera u kojima je urednik KRIK-a označen kao “francuski špijun”, a za koje je sud još ranije, u zasebnom postupku, utvrdio da su neistiniti.

1. Tužbom kojom je pokrenuo postupak tužilac koristi neravnotežu moći, kao što je njegova finansijska prednost, politički/društveni uticaj ili ovlašćenja kao nosioca vlasti, na koji način vrši pritisak na tuženog – aktera koji učestvuje u javnoj debati.

Tužioci su sudija Apelacionog suda i njen suprug advokat. Činjenica da sudija koristi pravne mehanizme da izvrši pritisak na novinare/ke koji su izveštavali o njoj je naročito zabrinjavajuća, jer pravosudni sistem treba da štiti građane/ke od zloupotrebe prava a ne da je nosilac sudske grane vlasti na ovaj način zloupotrebljava.

2. Argumenti koje je izneo tužilac su delimično ili potpuno neosnovani.

U tužbi se navodi da su podaci povredili privatnost tužilaca, iako se u bazi nigde ne navode adrese nekretnina kojima tužioci raspolažu. Takođe, svi podaci koji su objavljeni su javno dostupni ili su dobijeni na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

3. Tužba ili pravni lek, odnosno zahtev ili predlog koji je podneo tužilac je nesrazmeran, preteran ili nerazuman.

Posebno zabrinjava što sudija u ovom slučaju zahteva kaznu zatvora za istraživačke novinare/ke od 10 meseci i zabranu obavljanja njihove profesije što je otvoren poziv na gušenje slobode medija i izražavanja.

4. Tužbeni zahtevi predstavljaju zloupotrebu prava, odnosno distributivno korišćenje ovlašćenja nosilaca javne vlasti protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.

Tužilja, kao nosilac sudske grane vlasti, grubo zloupotrebljava svoju poziciju nekoga ko ima uticaja u pravosudnom sistemu. Činjenica da je postupak pokrenula sudija Apelacionog suda stavlja dodatni pritisak na sudiju koji vodi ovaj postupak.

5. Tužba je podneta protiv (i) pojedinca, odnosno odgovornog urednika medija i/ili novinara a ne (samo) protiv organizacije koje je organizovala spornu aktivnost, odnosno izdavača medija i/ili novinara koji je objavio vest u okviru javne debate.

Tužba je podneta i protiv novinarke i protiv urednika KRIK-a, što pojačava pritisak na pojedince unutar organizacija kako bi oni bili onemogućeni da nastave da se bave svojom profesijom.

6. Tužilac, ili lica povezana sa tužiocem, u prethodnom periodu su bili ili su i sada učesnici u višestrukim i koordinisanim podnošenjima tužbi protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.

Tužilja i njen suprug su podneli dve tužbe protiv KRIK-a za istu bazu. Podnošenje dve tužbe u isto vreme znak je koordinisane namere da se tuženi obeshrabri i povuče od daljeg izveštavanja i informisanja javnosti.

7. Povodom istog događaja u okviru javne debate, po različitim osnovima protiv istog tuženog podneto je više tužbi.

Isti tužioci su protiv istih tuženih podneli još jednu tužbu zbog sličnih navoda o objavljivanju privatnih podataka, i tako se vode dva postupka povodom istog teksta, jedan parnični, drugi krivični.