Dušanka Đorđević i Aleksandar Đorđević protiv Bojane Jovanović i Jelene Radivojević (3)

Bojana Jovanović, Jelena Radivojević (Novinar/novinarka)

KRIK

U toku.

1. Tužbom kojom je pokrenuo postupak tužilac koristi neravnotežu moći, kao što je njegova finansijska prednost, politički/društveni uticaj ili ovlašćenja kao nosioca vlasti, na koji način vrši pritisak na tuženog – aktera koji učestvuje u javnoj debati.

Tužioci su sudija Apelacionog suda i njen suprug advokat. Činjenica da sudija koristi pravne mehanizme da izvrši pritisak na novinare/ke koji su izveštavali o njoj je naročito zabrinjavajuća, jer pravosudni sistem treba da štiti građane/ke od zloupotrebe prava a ne da je nosilac sudske grane vlasti na ovaj način zloupotrebljava.

2. Argumenti koje je izneo tužilac su delimično ili potpuno neosnovani.

U tužbi se navodi da su podaci povredili privatnost tužilaca, iako se u bazi nigde ne navode adrese nekretnina kojima tužioci raspolažu. Takođe, svi podaci koji su objavljeni su javno dostupni ili su dobijeni na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

3. Tužba ili pravni lek, odnosno zahtev ili predlog koji je podneo tužilac je nesrazmeran, preteran ili nerazuman.

Posebno zabrinjava to što sudija u ovom slučaju zahteva kaznu zatvora za istraživačke novinare/ke od 10 meseci i zabranu obavljanja njihove profesije što je otvoren poziv na gušenje slobode medija i izražavanja. Sama činjenica da sudija u svojim tužbama traži zatvor za novinare jasno pokazuje da je cilj ovakvih tužbi da se novinari najpre ućutkaju, a zatim i da dovede do gašenja baze podataka, što bi predstavljalo ogroman udar na transparentnost ovakvih podataka koji su potpuno javni i dostupni, i otvorilo dalji prostor za različite oblike cenzure prema novinarima.

4. Tužbeni zahtevi predstavljaju zloupotrebu prava, odnosno distributivno korišćenje ovlašćenja nosilaca javne vlasti protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.

Tužilja, kao nosilac sudske grane vlasti, grubo zloupotrebljava svoju poziciju nekoga ko ima uticaja u pravosudnom sistemu. Činjenica da je postupak pokrenula sudija Apelacionog suda stavlja dodatni pritisak na sudiju koji vodi ovaj postupak.

5. Tužba je podneta protiv (i) pojedinca, odnosno odgovornog urednika medija i/ili novinara a ne (samo) protiv organizacije koje je organizovala spornu aktivnost, odnosno izdavača medija i/ili novinara koji je objavio vest u okviru javne debate.

Tužba je podneta i protiv novinarke i protiv urednice KRIK-a, što pojačava pritisak na pojedince unutar organizacija kako bi oni bili onemogućeni da nastave da se bave svojom profesijom.

6. Tužilac, ili lica povezana sa tužiocem, u prethodnom periodu su bili ili su i sada učesnici u višestrukim i koordinisanim podnošenjima tužbi protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.

Tužilja i njen suprug su već podneli dve tužbe protiv KRIK-a za istu bazu. Ova, treća tužba, proširenje je obuhvata krivičnog postupka koji Đorđevići već vode protiv novinarki KRIK-a. Višestruke tužbe ukazuju na nameru tužilaca da zatrpaju redakciju tužbama, što najdirektnije onemogućava novinare/ke da se bave svojim poslom, jer resurse moraju da preusmere na pripremanje odbrane i odlaske na ročišta.

7. Povodom istog događaja u okviru javne debate, po različitim osnovima protiv istog tuženog podneto je više tužbi.

Isti tužioci su protiv novinara/ki KRIK-a podneli već dve tužbe povodom iste baze. Prve dve tužbe (parnična i krivična) kojima Đorđevići traže novčanu odštetu, zatvor i zabranu bavljenja novinarstvom, međunarodna Koalicija protiv SLAPP tužbi u Evropi (CASE) označila je kao ,,klasične SLAPP tužbe” koje se podnose bez ikakvog osnova i čiji je cilj pritisak na novinare kako bi prestali da izveštavaju o određenim temama”.