Bratislav Gašić protiv KRIK-a

KRIK (mediji), Stevan Dojčinović (glavni i odgovorni urednik), Milica Vojinović (Novinar/novinarka)

KRIK

20. februara 2025. KRIK je pravosnažno osuđen po Gašićevoj tužbi. Sudije tvrde da je trebalo da novinari budu više tolerantni prema Gašiću baš zato što je funkcioner koji je vodio BIA-u, kao i da novinari smeju samo da prenose informacije, ali ne i da čitaocima objašnjavaju šta se događa. Sudije, kako se zaključuje iz presude, smatraju da novinari smeju samo da citiraju šta čuju u sudnici, ali ne i da čitaocima pojasne i objasne stvari. KRIK će Gašiću morati da plati nešto više od 140.000 dinara. Iz KRIK-a su najavili da će tražiti reviziju presude pred Vrhovnim sudom i da će podneti žalbu Ustavnu sudu.

Prethodni tok suđenja: 4. 11. 2022. KRIK je osuđen po tužbi Bratislava Gašića za povredu časti i ugleda. Ova presuda doneta je posle samo dva ročišta. Sudija je zabranila većinu pitanja koja su Gašiću postavljali urednik KRIK-a i njegova advokatica. Tokom postupka sudija je odbila predlog KRIK-a da se kao dokaz pribave audio-snimci prisluškivanih telefonskih razgovora koji su puštani na suđenju Jotiću, a koje je KRIK citirao u vesti, kao i transkript sa tog suđenja. U presudi se činjenica da je Gašić funkcioner uzela kao otežavajuća okolnost za novinarku, a ne suprotno kako bi trebalo da bude. U presudi piše da KRIK-ov tekst „predstavlja informaciju podobnu da povredi čast i ugled tužioca imajući u vidu pre svega funkciju koju on obavlja, a koja podrazumeva borbu protiv organizovanog kriminala.” Dosuđena je naknada od 100.000 din. Sudija ne spori autentičnost informacije prenete u tekstu, ali je kao sporno našla to što je u tekstu objašnjen kriminalni sleng (prevedno je šta znači „biti na kazanu“ – biti plaćen od strane nekog; jedan kriminalac je rekao da je Gašić na kazanu kod mafijaša Jotke). Ipak, 5. maja 2023. Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu protiv KRIK-a. Slučaj je vraćen na ponovno suđenje. Ukoliko je KRIK objavio ono što su prisutni u sudnici mogli da vide ili čuju, onda su novinari postupili u skladu s načelima profesije, zaključio je Apelacioni sud. Postupak će se sada voditi kod drugog sudije, jer je prethodna sutkija napredovala.

1. Tužbom kojom je pokrenuo postupak tužilac koristi neravnotežu moći, kao što je njegova finansijska prednost, politički/društveni uticaj ili ovlašćenja kao nosioca vlasti, na koji način vrši pritisak na tuženog – aktera koji učestvuje u javnoj debati.

Tužilac je jedan od najvažnijih funkcionera vladajuće stranke. Trenutno je na čelu Ministarstva odbrane, a u trenutku pokretanja tužbe bio je direktor Bezbednosno informativne agencije (BIA). Politički uticaj i veze koje ima kao i finansijska prednost stavljaju ga u povlašćenu poziciju u odnosu na tužene.

2. Argumenti koje je izneo tužilac su delimično ili potpuno neosnovani.

Tužilac je podneo tužbu zbog teksta tuženog u kome su preneti detalji sa suđenja.

3. Tužba ili pravni lek, odnosno zahtev ili predlog koji je podneo tužilac je nesrazmeran, preteran ili nerazuman.

Tražena je odšteta u iznosu od 500.000 dinara. Visok odšetni zahtev podrazumeva i visoke troškove postupka, a suma ima za cilj da finansijski iscrpi tuženu stranu, a ne da nadoknadi navodno nastalu štetu na strani tužioca.

4. Tužbeni zahtevi predstavljaju zloupotrebu prava, odnosno distributivno korišćenje ovlašćenja nosilaca javne vlasti protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.

Bratislav Gašić kao nosilac brojnih funkcija u svojoj dosadašnjoj političkoj karijeri koristi svoju poziciju moći u cilju obračuna sa novinarima/kama koji se bave pitanjima od javnog interesa.

5. Tužba je podneta protiv (i) pojedinca, odnosno odgovornog urednika medija i/ili novinara a ne (samo) protiv organizacije koje je organizovala spornu aktivnost, odnosno izdavača medija i/ili novinara koji je objavio vest u okviru javne debate.

Tužba je podneta i protiv novinarke i protiv urednika KRIK-a. Time se dodatno individualizuje pritisak i otežava položaj tuženih u pravnom i profesionalnom smislu.

6. Tužilac nije pre podnošenja tužbe inicirao vansudske mehanizme za rešavanje sporne stvari, ili tužilac, kao nosilac javnog ovlašćenja, nije tuženom uputio upozorenje ili opomenu već je odmah podneo tužbu.

Iako je imao priliku da se izjasni pre objavljivanja novinarskog teksta, tužilac je to odbio, ali je odmah po objavljivanju odlučio da tuži novinarku i urednika KRIK-a.

7. Tužilac, ili lica povezana sa tužiocem, učestvovali su ili i sada učestvuju u zastrašivanju, uznemiravanju ili pretnjama akterima koji učestvuju u javnoj debati.

Bratislav Gašić smenjen je sa jedne od prethodnih ministarskih funkcija nakon seksističkog komenatra na račun novinarke. Ovakav odnos prema medijima, i specifično ženama u medijima, ukazuje na ciljano nipodaštavanje onih koji doprinose javnoj debati svojim izveštavanjem.