Bogoljub Karić protiv KRIK-a
Tužilac/tužiteljka
Bogoljub Karić
Biznismen/biznismenka
2021 | Parnični postupak
Bogoljub Karić, biznismen i političar, tužio je KRIK zbog istraživanja „Veze Lukašenka i Karića: Poklonjeni milioni i neuspešni projekti u Belorusiji“ koje je ovaj istraživački portal uradio u saradnji sa beloruskom istraživačkom organizacijom Belsat i u kom je otkriveno kakve sve povlastice porodica Karić uživa u Belorusiji. Kompanije porodice Karić, kako se navodi u istraživanju, dobile su državno zemljište vredno oko 800 miliona evra, poreske olakšice i velike državne građevinske projekte, a pominju se njihove bliske veze sa porodicom beloruskog predsednika. Bogoljub Karić tvrdi da mu je KRIK povredio čast i ugled, kao i da su zbog KRIK-ove priče njegov sin i porodične kompanije stavljeni pod sankcije Evropske unije i američkog Trezora. U tužbi se navodi da je tekst izazvao duševne bolove Bogoljubu Kariću. KRIK-ova priča o Karićevim vezama u Belorusiji ušla je u uži izboru za evropsku istraživačku novinarsku nagradu. Tvrdnje iznete u tekstu, KRIK je potkrepio zvaničnim dokumentima.
Osnov podnošenja (po kom članu zakona):
Član 200. Zakona o obligacionim odnosimaZahtevana šteta/kazna:
Tužilac traži da mu KRIK, Dojčinović i Jovanović na ime pretrpljenih duševnih bolova isplate 600.000 dinara, ali i da ukloni tekst sa svoj sajta.
Tuženi/tužena
KRIK (mediji), Stevan Dojčinović (glavni i odgovorni urednik), Bojana Jovanović (Novinar/novinarka)
Organizacija/Mediji
KRIK
Sektor
Kriminal i korupcija
Ishod - Okončan
KRIK oslobođen po Karićevoj tužbi. Novinari KRIK-a obavili su novinarski posao sa dužnom pažnjom i nisu naneli štetu poznatom srpskom biznismenu i u tekstu nisu izneli neadekvatne tvrdnje, presudio je sudija Višeg suda u Beogradu Nebojša Đuričić. Karić ima pravo žalbe na presudu. U obrazloženju presude, sudija Đuričić se pozvao na više domaćih i međunarodnih zakona i konvencija prilikom objašnjavanja prava i obaveza novinara. Tako je naveo da prema Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih i manjinskih prava, sloboda izražavanja ne podrazumeva da su informacije koje se iznose uvek pozitivne i neuvredljive, već da vređaju, šokiraju i uznemiravaju, jer bez takvih informacije i ideja ne može postojati demokratsko društvo. Inače, zbog nedolaženja Karića i njegovog advokata, suđenje je odlagano nekoliko puta.
Prisutno karakteristika
1. Tužbom kojom je pokrenuo postupak tužilac koristi neravnotežu moći, kao što je njegova finansijska prednost, politički/društveni uticaj ili ovlašćenja kao nosioca vlasti, na koji način vrši pritisak na tuženog – aktera koji učestvuje u javnoj debati.
Tužilac je biznismen decenijama blizak vlastima, vlasnik brojnih pravnih lica, a njegovo bogatstvo se procenjuje u stotinama miliona evra.
2. Argumenti koje je izneo tužilac su delimično ili potpuno neosnovani.
Tužilac navodi da mu je istraživanje, koje je zasnovano na zvaničnim dokumentima, nanelo duševne bolove.
3. Tužba ili pravni lek, odnosno zahtev ili predlog koji je podneo tužilac je nesrazmeran, preteran ili nerazuman.
Tražen je odštetni zahtev od 600.000 dinara, što bi dovelo do velikog finansijskog pritiska na redakciju.
4. Tužilac koristi procesne mogućnosti usmerene na povećanje troškova postupka, npr. odlaganjem ročišta, nepristupanjem svedoka ili veštaka, kao i usmeravanjem predmeta na odlučivanje podobnim sudijama, kao određivanjem pristrasnih veštaka, što bitno otežava procesni položaj i umanjuje izgled za uspeh tuženog u postupku.
Zbog nedolaženja Karića i njegovog advokata, suđenje je odlagano nekoliko puta. Zbog odlaganja je za dve godine od kako je podneo tužbu održano samo jedno ročište.
5. Tužba je podneta protiv (i) pojedinca, odnosno odgovornog urednika medija i/ili novinara a ne (samo) protiv organizacije koje je organizovala spornu aktivnost, odnosno izdavača medija i/ili novinara koji je objavio vest u okviru javne debate.
Pored KRIK-a, tuženi su i odgovorni urednik i novinarka. Time se dodatno individualizuje pritisak i otežava položaj tuženih u pravnom i profesionalnom smislu.
6. Tužilac nije pre podnošenja tužbe inicirao vansudske mehanizme za rešavanje sporne stvari, ili tužilac, kao nosilac javnog ovlašćenja, nije tuženom uputio upozorenje ili opomenu već je odmah podneo tužbu.
Podnošenje tužbe bez prethodnog pokušaja vansudskog rešavanja spora, ili upućivanja upozorenja, dovodi redakciju u neočekivan položaj i u situaciju da sve svoje resurse moraju da usmere na duge i iscrpljujuće sudske postupke, što ih odvraća od njihovog posla.
Dodatni materijali
KRIK oslobođen po Karićevoj tužbi: Reč je o istraživačkom novinarstvu i temi od javnog interesa
