Aleksandar Senić protiv Pištaljke (2)

Udruženje "Eutopija" (izdavač), Vladimir Radomirović (Urednik/urednica)

Pištaljka

18. sept Viši sud odbio je tužbu Aleksandra Senića i presudio je da je Pištaljka u tekstovima objavila istinite informacije u kojima se ne vređaju ničija prava i da je u konkretnom slučaju primenjena pažnja primerena datim okolnostima, odnosno sa dužnom novinarskom pažnjom je proverena istinitost i potpunost objavljenih informacija. Ipak, odluka nije pravnosnažna i Senić ima pravo žalbe. Sudija Višeg suda u Beogradu, Aco Brajković navodi da je Pištaljka upravo isticanjem uzrasta dece otklonila i najmanju moguću sumnju da su deca lično umešana u poslovanje firmi.

Dušan Stojković koji zastupa Senića zastupa i Millenium Team, firmu koja je poznata po podnošenju tužbi protiv medija i aktivista/kinja.

1. Tužbom kojom je pokrenuo postupak tužilac koristi neravnotežu moći, kao što je njegova finansijska prednost, politički/društveni uticaj ili ovlašćenja kao nosioca vlasti, na koji način vrši pritisak na tuženog – aktera koji učestvuje u javnoj debati.

Tužilac je funkcioner Srpske napredne stranke, opštinski čelnik i jedan od direktora u Koridorima Srbije. Politički uticaj i finansijska prednost koju ima u odnosu na tužene ga stavljaju u povlašćen položaj, ali bi zbog njegovih funkcija koje obavlja trebalo da bude izložen i većem stepenu javne kritike.

2. Argumenti koje je izneo tužilac su delimično ili potpuno neosnovani.

Tužba je podneta zbog teksta u kojem su iznete javno dostupne informacije o imovini tužioca, tačnije o poslovanju firmi koje su u tom trenutku formalno bile u vlasništvu njegovih maloletnih sinova.

3. Tužba ili pravni lek, odnosno zahtev ili predlog koji je podneo tužilac je nesrazmeran, preteran ili nerazuman.

Tužilac traži da tuženi ukloni informacije sa svog portala iako je reč o javno dostupnim informacijama državnih institucija.

4. Tužbeni zahtevi predstavljaju zloupotrebu prava, odnosno distributivno korišćenje ovlašćenja nosilaca javne vlasti protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.

Senić je nosilac političkih i javnih funkcija, a podnošenjem tužbi protiv medija pokušava da spreči dalje izveštavanje medija o njegovim radnjama čime zloupotrebljava pravne mehanizme.

5. Tužba je podneta protiv (i) pojedinca, odnosno odgovornog urednika medija i/ili novinara a ne (samo) protiv organizacije koje je organizovala spornu aktivnost, odnosno izdavača medija i/ili novinara koji je objavio vest u okviru javne debate.

Tužba je podneta i protiv izdavača i protiv urednika Pištaljke.

6. Tužilac, ili lica povezana sa tužiocem, u prethodnom periodu su bili ili su i sada učesnici u višestrukim i koordinisanim podnošenjima tužbi protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.

Aleksandar Senić, podneo je više tužbi protiv Pištaljke. Njegov advokat zastupa i jednu firmu poznatu po brojnim postupcima protiv medija, a koje imaju karakteristike SLAPP-a. Podnošenje višestrukih tužbi na različitim osnovama ima za cilj da obeshrabri medije u daljem izveštavanju i javnom informisanju, kao i da iscrpi finansijske ali i nematerijalne resurse tuženih.

7. Tužilac nije pre podnošenja tužbe inicirao vansudske mehanizme za rešavanje sporne stvari, ili tužilac, kao nosilac javnog ovlašćenja, nije tuženom uputio upozorenje ili opomenu već je odmah podneo tužbu.

Automatsko podnošenje tužbe, bez prethodnog pokušaja rešavanja spora vansudskim putem, dovodi novinare/ke u iznenadnu i neočekivanu poziciju zbog čega sve svoje resurse moraju da preusmere ka sudskom postupku umesto na bavljenje novinarskom profesijom.

8. Povodom istog događaja u okviru javne debate, po različitim osnovima protiv istog tuženog podneto je više tužbi.

Isti tužilac je povodom istog teksta podneo više tužbi protiv redakcije i njenih novinara. Zanimljivo je da su u dva spora povodom istog teksta donete različite presude.