Aleksandar Senić protiv Milice Vojtek

Udruženje "Eutopija" (izdavač), Vladimir Radomirović (urednik), Milica Vojtek (novinarka) (Novinar/novinarka)

Pištaljka

U toku. Tužba je prvostepeno odbijena (24. 11. 2021), ali je postupak po žalbi i dalje u toku. Sudija Bojana Čogurić zaključila je da je Pištaljka pisala sa primerenom pažnjom i da članak „Aleksandar Senić prikriva malverzacije u izgradnji fabrike vode u Rači“ ne sadrži nedopuštene informaciije koje bi mogle da povrede čast i ugled tužioca. Sudija u presudi navodi da se u tekstu „iznosi i kritičko mišljenje novinara o tužiocu kao nosiocu javne funkcije, koji je dužan da trpi kritiku koja se odnosi na rezultate njegovog rada, a u vezi je sa obavljanjem njegove funkcije.“ Takođe se navodi i da bi „nametanje novinarima obaveze da se uzdržavaju od iznošenja tvrdnji koje podrazumevaju kritiku izrečenu na račun političara neminovno imalo efekat odvraćanja u smislu neizvršavanja njihovog osnovnog zadatka, prikupljača informacija i čuvara javnog interesa.“

Zanimljivo je da je tužba Vladimiru Radomiroviću stigla ne na zvaničnu adresu prebivališta, već na adresu na kojoj je živeo u tom trenutku a koja je bila poznata samo uskom krugu ljudi.

1. Tužbom kojom je pokrenuo postupak tužilac koristi neravnotežu moći, kao što je njegova finansijska prednost, politički/društveni uticaj ili ovlašćenja kao nosioca vlasti, na koji način vrši pritisak na tuženog – aktera koji učestvuje u javnoj debati.

Tužilac je funkcioner Srpske napredne stranke, opštinski čelnik i jedan od direktora u Koridorima Srbije. Politički uticaj i finansijska prednost koju ima u odnosu na tužene ga stavlja u povlašćen položaj, ali bi zbog njegovih funkcija koje obavlja trebalo da bude izložen i većem stepenu javne kritike.

2. Argumenti koje je izneo tužilac su delimično ili potpuno neosnovani.

Tužilac navodi da mu smeta način na koji je njegov govor analiziran i način na koji je on doveden u vezu sa spornom gradnjom fabrike, iako javni funkcioneri i treba da budu izloženi većem stepenu kritike s obzirom na poziciju i funkciju koju obavljaju.

3. Tužba ili pravni lek, odnosno zahtev ili predlog koji je podneo tužilac je nesrazmeran, preteran ili nerazuman.

Tužilac traži odštetu od 500.000 dinara, a višestruke tužbe i visoki iznosi koje potražuje od Pištaljke ukazuju na pokušaje finansijskog iscrpljivanja ovog medija.

4. Tužbeni zahtevi predstavljaju zloupotrebu prava, odnosno distributivno korišćenje ovlašćenja nosilaca javne vlasti protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.

Senić je nosilac političkih i javnih funkcija, a podnošenjem tužbi protiv medija pokušava da spreči dalje izveštavanje medija o njegovim radnjama čime zloupotrebljava pravne mehanizme.

5. Tužba je podneta protiv (i) pojedinca, odnosno odgovornog urednika medija i/ili novinara a ne (samo) protiv organizacije koje je organizovala spornu aktivnost, odnosno izdavača medija i/ili novinara koji je objavio vest u okviru javne debate.

Tužba je podneta i protiv novinarke i urednika Pištaljke što vodi većem stepenu izloženosti pojedinca dugačkom i iscpljujućem procesu suđenja.

6. Tužilac, ili lica povezana sa tužiocem, u prethodnom periodu su bili ili su i sada učesnici u višestrukim i koordinisanim podnošenjima tužbi protiv aktera koji učestvuju u javnoj debati.

Tužilac je podneo čak četiri tužbe protiv Pištaljke. Višestruke tužbe ukazuju na pokušaj zatrpavanja redakcije s ciljem odvraćanja od bavljenja pitanjem delovanja ovog javnog funkcionera.

7. Tužilac nije pre podnošenja tužbe inicirao vansudske mehanizme za rešavanje sporne stvari, ili tužilac, kao nosilac javnog ovlašćenja, nije tuženom uputio upozorenje ili opomenu već je odmah podneo tužbu.

Ni pred ovu, kao i u slučaju ostale tri tužbe koje je tužilac pokrenuo protiv Pištaljke, nije bilo upozorenja da će ona biti podneta.